Academia.eduAcademia.edu
Јован Н. КоледиН UDK 903:739.2”6387”(497.113) ID=187732492 Музеј Војводине, Нови Сад НАУЧНИ ЧЛАНАК – ОрИгИНaЛaН НaУЧНИ рaд нови тип шарнирске фибуле Апстракт: Рад се бави налазом шарнирске фибуле из Хртковаца (Старинар LVI/2006), и налазом из Никинаца (Старинар LV/2005). Мишљења смо да се ради о јединственом налазу, накнадно раздвојеном ради продаје. Фибула је реконструисана и конзервирана после објављивања. Као сасвим нов тип шарнирске фибуле, одређена је као тип Никинци. Кључне речи: шарнирске фибуле, Амантини, тип Никинци. Повод за овај рад је појава новог типа шарнирских фибула. Ове фибуле се јављају у два објављена налаза из Срема. Прве налазе овог типа фибула, који потичу са непознатог локалитета из околине Никинаца, објавио је Растко Васић (Васић 2005). Исте године, када је објављен овај налаз, Музеј Војводине је откупио налаз сребрног накита из околине Хртковаца, са потеса Вукодер. Током конзервације сребрног накита из Хртковаца, дошло се до закључка да је велика сребрна шарнирска фибула погрешно и нестручно рестаурисана. Вероватно је налазачева интервенција узроковала да се првобитни изглед фибуле знатно промени. Како се наводи у објави, налазач је Музеју продао „већи део налаза” (Dautova–Ruševljan i Jevtić 2006: 291). Аутори истичу хронолошку неконзистентност налаза и вероватноћу да налази потичу из више откопаних гробова. Наглашавају сличност велике шарнирске фибуле из Хртковаца са фрагментима оваквих фибула са непознатог налазишта код Никинаца. Дозвољавају могућност да ови предмети потичу са истог локалитета и да се можда ради о некрополи. Налаз из Никинаца Налаз потиче из приватне збирке, чији власник је откупио предмете као налаз из Никинаца. Ово значи да су информације којима је при објављивању располагао аутор из друге или треће руке. Није познат карактер налазишта (некропола, остава…), нити да ли предмети потичу из једне целине или више затворених. Р. Васић истиче хронолошку неуједначеност материјала и могућност да предмети потичу са више локалитета из околине Никинаца. Састав налаза Три (фрагментоване) сребрне фибуле шарнирског типа – Три главе са деловима лука и фрагментована нога са делом лука. Две фибуле припадају шарнирским фибулама са 103 Јован Н. КОлеДИН звездастим украсом на луку (Васић 2005: cл. 2–3). Трећи фрагмент (ibid.: cл. 1) припада фибули са главом сличној претходнима, али са једним уским украшеним ојачањем непосредно уз спој са главом фибуле. Овакво ојачање не постоји код фибула са звездастим луком. Још израженије ојачање је позлаћено задебљање на луку фрагментоване ноге (loc. cit. cл. 4). Апликације – Свих седам апликација су делови украса шарнирских фибула. Од злата су израђене две калотасте апликације (Васић 2005: cл. 6, 7) калотасто дугме (ibid.: cл. 11). Овална апликација, са јајастим низом у средини и филигранском жицом уоколо (loc. cit. cл. 20), могла би бити и део прстена. Две сребрне калотасте апликације (loc. cit. cл. 8, 9) и фрагментована сребрна, позлаћена филигранска апликација (loc. cit. cл. 10), типични су украси фибула сремске радионице. Фибуле типа Никинци 1. Фрагментована, оштећена глава фибуле, са носачем лука (Васић 2005: cл. 1). Обод је назубљен. Остаци украсних трака од лима су јасно видљиви, као и положај два украсна дугмета. Очуван је траг лемљења мањег централног дугмета. На месту великог доњег дугмета је очуван отвор за шарнирски механизам (сл. 1). Треће украсно дугме је оставило само траг у виду неправилног отвора. Ови трагови су довољни да би се поуздано установио начин украшавања. Он потпуно одговара сребрној фибули из Хртковаца. Неке од калотастих апликација 4 cm у налазу из Никинаца, и у откуСл. 1 Глава фибуле (Васић 2005: сл. 1) пљеном делу налаза из ХрткоFig. 1 Head of fibula (Васић 2005: сл. 1) ваца (сл. 10, б), вероватно су са ове фибуле, и са фибуле од које је очуван фрагмент ноге са делом лука. На очуваном делу лука украшено ојачање је веће и другачије израђено у односу на 104 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ претходну фибулу, тако да је то несумњиво остатак од неке друге фибуле овог типа.1 2. Мишљења смо да типу Никинци припада и фрагмент ноге фибуле (Васић 200: сл. 4). Очувана је додуше само база ноге, део лука са прстенастим задебљањем и део носача ноге. лук начином израде одговара хртковачком примерку. Недостатак звездастих елемената на луку одређује ову фибулу у тип Никинци. На плочи је очуван траг лемљења од носача украсног дугмета, као и отвор за заковицу украсног дугмета (сл. 2). 4 cm Сл. 2 Нога фибуле (Васић 2005: сл. 4) Fig. 2 Catchplate of fibula (Васић 2005: сл. 4) Фрагмент танког златног лима са отиском филигранског украса је накнадно додат, јер се ова површина не види када је фибула комплетна (ibid.: 67). Налаз из Хртковаца Налаз је део приватне збирке, а потиче са локалитета Вукодер, који се граничи са атаром села Никинци. Ради се о случајаном налазу из 2003. године, са лесне терасе поред потока Врањ (Dautova–Ruševljan i Jevtić 2006: 291). Налаз највећим делом припада средњолатенском периоду (Dautova-Ruševljan i Jevtić 2006: 296-297). Једна шарнирска фибула не припада овом хоризонту (ibid.: cл. 4). Шарнирска фибула Фибула је израђена од сребрног лима, са главом назубљеном по ивици. На глави нема трагова пластичних палмета. Украшена је са четири конична украсна дугмета, који су уоквирени низовима филигранске жице. Два дугмета са углова главе су идентична, са два низа жице на рубу и једном гранулом на врху. При дну главе се налази највеће дугме, опасано са три реда филигранске жице. Украшено је зракастим урезима. База лука је прекривена најмањим дугметом, оивиченим са једним намотајем филигранске жице. На врху дугмета се налази мала гранула. Украсна дугмад су повезана тракама од златних листића. Две уже траке су украшене по рубовима двоструким низом филигранске жице, и једним средишњим низом кружних испупчења. Средишња, шира трака је украшена са два паралелна низа кружних испупчења, раздвојених низом филигранске жице. Рубови су украшени са по једним низом филигранске жице. 1 Упореди ојачања на луку на првој (сл. 1) и другој фибули (сл. 2). 105 Јован Н. КОлеДИН Сл. 3 Налаз из Хртковаца, (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 3 Find from Hrtkovci (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) лук нема звездасте украсне елементе, типичне за фибуле типа Штрпци (које се по таквом украсу још називају и звездасте фибуле). Израђен је од сребрног тракастог лима. На спојевима са главом и ногом, лук је мало стегнут и кружно профилисан. Овде је ојачан кружним позлаћеним прстеном. Део шарнирске фибуле типа Никинци Кружни позлаћени прстен, део лука фибуле. Није објављен (сл. 10, ц). На главама фибула је мотив украшавања тракама од лима у облику слова V, са три калотасте аплике које имитирају или подсећају на мотив главе бика (или змије, како се тумачи мотив на нози фибуле). Једна мања украсна аплика се налази на споју лука са главом фибуле, како видимо на фибули из Хртковаца, и на глави фибуле из Никинаца, где је остао само њен траг (сл. 1). Величина, мотиви украса, као и материјал од којих су израђене (сребро – злато), издвајају их међу бројним типовима шарнирских фибула (Васић 2005: 68). Растко Васић претпоставља постојање локалне радионице на територији Срема. Квалитет израде детаља Васић приписује вештини златара, за које претпоставља да воде порекло из Македоније (Vasić 2006: 121–122). 106 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ Сл. 4 Фибула пре конзервације и рестаурацијe (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 4 Fibula before conservation and restoration (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Варијанта Никинци је (величином) најсличнија фибулама типа Чуруг. лук фибуле је од лима, без звездастих украса, тако да га не убрајамо у звездасте фибуле (тип Штрпци). Основа за издвајање фибула типа Никинци је глава фибуле. Она је назубљене ивице, са троугластим мотивом украса. Аплицирају се украсна калотаста дугмад и златни листићи. лук се леми на главу и ногу фибуле. Радионица је израђивала две врсте лукова. Први је лук са звездоликим украсом („млински каменови“), какав има штрбачки тип. Други је пљоснати лим са причвршћеним калотастим дугмадима, каква су коришћена и за украшавање тела фибуле. Одабрана врста лука се лемила на главу и ногу фибуле. Због овога фибуле типа Никинци можемо поделити на две врсте: 107 Јован Н. КОлеДИН На луку се налазе два задебљања, тако да би фибуле могле произилазити из варијанте фибула са два украса на луку, које Васић датира у завршетак V векa п.н.е. (Vasić 1999: Taf. 68, В; Таf. 70. 886). Датација је могућа само у грубим цртама, оквирно од почетка до средине IV века п.н.е. као и за остале шарнирске фибуле. Неки аутори продужавају њихово трајање и у прву половину III века п. н. е., до консолидације Келта у Срему (Dautova–Ruševljan i Jevtić 2006: 299). Овоме у прилог ишли би и налази из хумке Митков врх код села Тарнаве на северу Бугарске. Пет сребрних шарнирских фибула је датовано налазом средњолатенског мача у III век п. н. е. уз констатацију да се у бугарском Подунављу шарнирске фибуле доста дуже користе него у западној (илирско-панонској) зони простирања (Б. Николов 1965: 179, 202, Abb. 19, г-д.). Занимљив је налаз сребрних фибула из оставе Букјовци (Goldschätze der Thraker... kat. 229). Фибула има звездаст украс на луку, а на њеној глави се налази аплициран украс, концепцијом сличан украсу на фибулама из Вукодера. Овде је мотив изведен гранулацијом, а не аплицирањем калотастих дугмади. Налаз је садржавао шест фибула, које су имале и привеске, а спојене су једним ланчићем од плетене Сл. 5 Сребрна фибула из оставе Букјовци (Goldschätze der Thraker, 1975: kat. 229) жице (сл. 5). Налаз је датиран на крај IV Fig. 5 Silver fibula from Bukjovci hoard века п. н. е. Две фибуле из исте радионице (Goldschätze der Thraker, 1975: kat. 229) су откривене у сребрној остави из Владиње у северној Бугарској, која је датирана у средину IV века п. н. е. (Димитрова 1966: 116, Аbb. 2; 131)2. Уз неколико налаза из Румуније и Србије, ове фибуле су издвојене као група Неготин-Букјовци (Vasić 1999: 116). Фибуле ове групе карактерише нарочити вид украшавања руба главе, са низом гранула и розетом на доњем делу ноге. Од налаза из наше земље, налазу из Хртковаца најсличније су три сребрне фибуле из Костолца (Vasić 1999: T. 54, 996–998). Оне су задржале основне карактеристике штрбачког типа, али на палмети главе фибуле се јављају три калотасте апликације, које се јављају хипертрофиране на фибулама типа Никинци. Да ли је у питању радионичка или хронолошка разлика, немогуће је одговорити на садашњем степену истражености. 2 Шарнирске фибуле се у бугарској називају тип Букјовци. Налазе се у северозападном делу земље (o.c. 124–128, Abb. 18). 108 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ Сл. 6 Фибула након скидања секундарно додатих аплика (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 6 Fibula after removing secondary added appliqués (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Реконструкција фибуле Фибула је конзервирана и рестаурисана у Одељењу за конзервацију Музеја Војводине3. Изглед фибуле након скидања украсних аплика са главе фибуле. Уочено је да је нога фибуле секундарно исправљена. Са ње је током конзервације скинуто једно украсно Сл. 7 Фибула са растављеном ногом (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Сл. 8 Леђна страна фибулe (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 7 Fibula with disassembled catchplate (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 8 Backside of fibula (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) 3 Конзерватори Ана Олајош и Драган Огар. Процес конзервације на http://www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit. >od 10. majа 2010. 109 Јован Н. КОлеДИН Сл. 9 Фибула после конзервације и рестаурације (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) Fig. 9 Fibula after conservation and restoration (www.muzejvojvodine@org.rs/konzervacija_metal_nakit) дугме, које је накнадно додато овде (сл. 4). Реконструкцијом је добијен лук са три украсна дугмета. Два украсна дугмета са спојницом (сл. 4, сл. 10,б) скинута су. Она нису припадали овој фибули. Три оваква дугмета су била спојена спојницама у виду троугла. Претпостављамо да су чинила украс на глави неке од оштећених фибула са овог налазишта. Нога фибуле је прекривена украсном плочом, која одговара основном шарнирском типу фибула (сл. 6, 7). Носач игле је савијен у првобитан положај (сл. 10,a). Вукодер Потес се налази између села Никинци и Хртковци, на северној страни потока Врањ. Музеј Војводине је 2003. године откупио велику количину каснолатенског материјала са овог локалитета. Судећи по обиму, врсти и степену оштећења предмета, ради се о некрополи из времена касног латена, која је приписана Амантинима (Dautova–Ruševljan i Vujović 2006: 50, 85–90)4. Од истог налазача је откупљен и налаз сребрног накита о коме је овде реч. Мишљења смо да и сребрни налаз из Никинаца потиче са овог локалитета. Већи део објављеног материјала припада средњолатенском хоризонту, а мањи део налаза потиче из гробних целина каснохалштатског периода. Вукодер би можда представљао некрополу са континуитетом сахрањивања од IV века п. н. е. па до половине I века н. е. Могуће је да овде имамо јединствену прилику да 4 Наводи се да је у питању један богати ратнички гроб са колима. 110 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ a б ц Сл. 10 Фибула, калотаста аплика и делић лука фибуле типа Никинци Fig. 10 Fibula, calotte-shaped appliqué and small fragment of bow of the Nikinci type fibula 111 Јован Н. КОлеДИН можемо пратити континуитет развоја једне панонске племенске заједнице, од На D3/Lт А-B1 до времена Lт D. Друга претпоставка је да сребрни налази из Никинаца (у који убрајамо и каснохалштатски део налаза из Хртковаца) потичу из једног или два гроба. Трећа варијанта је да налази из Никинаца и Хртковаца представљају оставе, чији састав је измешан од стране налазача. Сребро средњолатенског времена могло би припадати остави каква је нађена на Жидовару. У том случају богати ратнички гроб са краја I века п. н. е./почетка н. е. (ibid.: 50) не би морао представљати делић велике, дуготрајне некрополе, него појединачни укоп, какви се срећу на територији Скордиска (Сотин–Змајевац, Земун–Калварија). Може се претпоставити и да су налази сребрног накита као и фибуле типа Никинци нађени заједно. Ово би можда био пример накнадне појаве панонског накита крајем латенског периода. Ову појаву одражава поновно појављивање астрагалних појасева и појасних копчи типа ламинци (Gabrovec 1984: 22; Сладић 1994: 135). Интересантно је да је М. Јовановић утврдила да током латенског периода не долази до прекида у употреби астрагалних појасева (Jovanović 1998: 69). Могуће је да се тада израђују и раскошне фибуле које подсећају на тип Штрпци, а које ми приписујемо (на основу типолошке сличности) времену старијег гвозденог доба. Овде изнете хипотезе моћи ће бити проверене тек налазима затворених целина, а не обрадом појединачних налаза ван сигурног контекста. Одговарајућа археолошка истраживања су једини метод који ће типологију накита моћи повезати са панонским и келтским заједницама у Срему. Територија источног Срема пре доласка Келта у археолошком смислу припада тзв. сремској групи западнобалканског комплексa (Garašanin 1973: 511–516; Vasić 1987). Ова група релативно хронолошки одговара канелованом хоризонту босутске културе (Босут IIIц), који је датован у период од 550. до 300. године п. н. е. (Medović 1990: 24, 29–31). Територија Срема се подудара са распрострањеношћу босутске културе. Најзападнија налазишта босутске културе одговарају претпостављеној западној граници територије Амантина (Potrebica i Dizdar 2002: 79). На местима важних племенских и трговачких центара јављају се касније градови са колонијалним статусом – Сирмијум (Sirmium – Сремска Митровица), Кибале (Cibalae – Винковци) и Басијане (Bassianae – Доњи Петровци). Oвa места у старије гвоздено доба имају утврђено средиште (Калварија у Сремској Митровици, Диров бријег у Винковцима)5. 5 Градина у Доњим Петровцима није истражена у довољној мери да би се ова тврдња могла доказати. 112 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ Југоисточна Панонија у време ранолатенске експанзије, током V/IV века п. н. е., још живи дубоко укорењена у каснохалштатску традицију. На основи италског и грчког импорта долази до стварања локалних типова накита. Нови стил, развијен у југоисточној халштатској области, нарочито је изражен у Срему, како то показују бројни случајни налази (Vinski–Gasparini 1962: 271–273). Ову појаву тумачимо тиме што је ова панонска област последња пала под келтску власт, крајем IV века п. н. е. Са друге стране, југоисток Паноније је највише био изложен утицајима хеленског света, што је оставило трага у развоју локалног укуса и моде. Млађу фазу сремске групе западнобалканског комплекса обележавају остава из Чуруга, гробови из Богдановаца и Сремске Митровице (Vasić 1987: 556–557). Овде су ранолатенске фибуле још увек импорт међу домаћим накитом. Д. Божич је оставу из Чуруга датирао у Lt B1, а налаз из Богдановаца у време Lt B2 (Božič 1981: 315–316, Tab. 2). Тиме добијамо хронолошки оквир у коме се још користио домаћи накит. Културни утицаји са запада и југа се најјасније виде по врстама фибула. Уз касне варијанте чертошких фибула, користе се и фибуле типа Штрпци, пореклом са југа. На територији Срема је на основу ових утицаја покренута и локална производња. Уз израду локалне варијанте типа Штрпци (какву имамо у остави из Чуруга), јавља се и један посебан, локални тип шарнирске фибуле. Он се заснива на основном моделу штрбачког типа, који је донекле упрошћен. лук је једноставнији, без звездастих додатака. На лук су аплицирана украсна дугмад. Глава фибуле је украшена украсним дугметима и тракама од златног лима. Радионица је израђивала овај луксузан накит, по жељама локалног аристократског слоја. Може се претпоставити да је радила при неком од јаких племенских центара југоистока Паноније, највероватније у Сирмијуму. Бројне непознанице чине да сав овај материјал морамо узети уз одређену дозу сумње. Обе групе налаза, откупљене од сакупљача/налазача, не могу се третирати као затворене целине, већ сваки предмет мора бити проучаван засебно. Како захвата последњу фазу халштатске и прву фазу латенске културе, јужнопанонска култура (сремска група западнобалканског комплекса) издваја се мешавином културних утицаја. Украсни мотиви и типови накита су преузимани са хеленизованог југоистока, као и са илирског и трачког дела Балкана. Преобликовање ових мотива по локалном укусу чини јужнопанонску културу јединственом у односу како на халштатску културу, тако и на културе централног и западног Балкана (Gabrovec 1984: 24–25). Социјална и демографска слика каснохалштаског периода југоистока Паноније, овим налазом добија једну нову димензију. Будућа истраживања и налази ће показати каква је веза панонских племена са заједницама на територији Бачке и Баната у IV веку п. н. е. Свакако да су везе које се оцртавају у време I века п. н. е. постојале и много раније. Хоризонт Чуруг указује на један широки круг јужнопанонске моде, која се може везати 113 Јован Н. КОлеДИН како за Амантине, Корнакате и Сирмије, тако и за племена са леве обале Дунава. У каснохалштатском Ha D3 (Lt А–Lt B1) периоду на територији касне босутске културе тек почиње да се формира једна, условно речено, самостална култура. Она никада није успела да се потпуно развије. Са једне стране, њен развој је био јако спор услед периферног положаја, како у односу на халштатску тако и у односу на хеленску културну зону. Са друге стране, први већи замах, формирање јаког локалног занатског центра, прекинут је услед инвазије са северозапада. Време келтске инвазије југоистока Паноније је период Lt B2 (330–260), када се јављају и прве келтске некрополе на нашем подручју. Под келтским водством настаје велики племенски савез Скордиска, који обухвата и сва аутохтона племена југоистока Паноније. латенска култура потпуно потискује домаћу производњу, како накита тако и оружја. Југоисточна Панонија постаје део келтског света. Када крајем латенског периода јужнопанонска племена ступе на историјску сцену, почетком I века нове ере, у њиховој материјалној култури се јављу још понеки карактеристични елементи халштатске културе, који непосредно говоре о виталности панонског духа и очувању традиције. 114 НОВИ ТИП ШАрНИрСКЕ ФИБУЛЕ лИТеРАТУРА / RefeRences: Božič, D. 1981 Relativna kronologija mlajše železne dobe v jugoslovenskem Podonavju, Arheološki vestnik XXXII: 315–336. Dautova-Ruševljan, V. i Vujović, M. 2006 Rimska vojska u Sremu, novi sad: Muzej Vojvodine. Dautova –Ruševljan, V. i Jevtić, M. 2006 silver jewelry of Hellenistic and celtic type from Hrtkovci in srem, Старинар (н.с.) LVI: 291–307. Димитрова, A. 1966 Сребрно съкровище от с.Владиня, Ловешко / silberschatz aus dem Dorf Vladinja, Bezirk Loveč, Иэвестия на Археологическия Институт XXIX (София): 115–132. Dizdar, М. i Potrebica, H. 2002 Latenska kultura na prostoru Požeške kotline, Opuscula arheologica 26: 111–131. Domić-Kunić, A. 2006 Bellum Pannonicum (12–11. pr. kr.) posljednja faza osvajanja Južne Panonije, Vijesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu (III.s.) XXXIX: 59–164. Gabrovec, S. 1984 stanje arheoloških istraživanja mlađeg željeznog doba u Jugoslaviji, u: KЕΛТОI, ur. M. Guštin, Ljubljana: narodni muzej, 18–25. Гарашанин, M. 1973 Праисторија на тлу Србије, Београд: Српска књижевна задруга. Goldschätze der Thraker 1975 Thrakische Kultur und kunst auf bulgarischem Boden, Österreichisches Museum für angewandte Kunst, Wien: Bundesministerium für Wissenschaft und forschung. Jovanović, M. 1998 Astragalni pojasevi na području centralnog Balkana i jugoistočne evrope, Рад музеја Војводине 40: 39–95. Медовић, П. 1990 Старије гвоздено доба у српском Подунављу, у: Господари сребра - Гвоздено доба на тлу Србије (каталог изложбе), ур. Ј. Јевтовић, Београд: Народни музеј, 23–31. Николов, Б. 1965 Тракийски паметници вьв Врачанско, Иэвестия на Археологическия Институт (София) XXVIII: 163–202. Potrebica, Н. i Dizdar, M. 2002 Prilog poznavanju naseljenosti Vinkovaca i okolice u starijem željeznom dobu, Prilozi arheološkog instituta u Zagrebu 19: 79-100. Сладић, M. 1994 Појасна копча са локалитета Жидовар, у: Културе гвозденог доба југословенског Подунавља (Симпозијум, Сомбор 1993), ур. Н. Тасић, Балканолошки институт Посебна издања 55, Београд: САНУ, 131-136. Тодоровић, Ј. 1971 Каталог праисторијских металних предмета, Београд: Музеј града Београда. 115 Јован Н. КОлеДИН Vasić, R. 1987 sremska grupa zapadnobalkanskog kompleksa, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja V, ур. А. Бенац, Центар за балканолошка испитивања, Сарајево: АНУБИХ, 555–558. Vasić, R. 1999 Die Fibeln im Zentralbalkan, PBf XIV,12, stuttgart: steiner. Васић, Р. 2005 Сребрни налаз из Никинаца, Старинар (н.с.) LV: 67–73. Vasić, R. 2006 connections Between serbia and Macedonia in 4th century Bc, Folia archaeologica Balkanica (skopje) Vol. I: 119–124. Vinski-Gasparini, К. 1962 O utjecajima istočno-alpske halštatske kulture i balkanske ilirske kulture na slavonsko-srijemsko Podunavlje, Arheološki radovi i rasprave II, Zagreb: HAZU, 263–293. СКРАћеНИце / ABBReVIATIOns: ARR Arheološki radovi i rasprave, Zagreb AV Arheološki vestnik, Ljubljana ИАИ Иэвестия на Археологическия Институт, София OA Opuscula arheologica, Zagreb PBF Prähistorische Bronzefunde, Pril. Inst. arheol. Zagrebu Prilozi Arheološkog instituta u Zagrebu, Zagreb PJZ Praistorija jugoslavenskih zemalja, sarajevo РМВ Рад музеја Војводине, Нови Сад VAMZ Vijesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, Zagreb 116 Jovan N. KolediN Museum of Vojvodina, novi sad New Type of Hinged Fibula The fragments of new type of hinged fibula published in 2005 ((Васић 2005) come from unknown site in the vicinity of the Srem village Nikinci (Ruma municipality) In the same year Museum of Vojvodina acquired the find from nearby village Hrtkovci that was published before conservation (Dautova–Ruševljan and Jevtić 2006). The analysis reveals that both finds are segments of one entity. The character of finding place is unknown (it is assumed that it was a necropolis).The find from Nikinci consists of three fragmented silver hinged fibulae and six calotte-shaped ornaments of the fibula bow. The find from Hrtkovci mostly dates from the Middle La Tène horizon. The exception is large gold-plated silver hinged fibula (Fig. 4). In the process of conservation has been noticed that fibula was secondary damaged and unskillfully repaired. The finder straightened the foot of the fibula and added decorative buttons from other fibulas of this type. The inappropriate decorative buttons were substituted on the bow (Figs. 7–8) and removed from the catchplate, which was restored to its original position (Fig. 6). We identified this hinged fibula as the Nikinci type. The characteristics of this type are sheet silver as material, broad rhomboid head with denticulated edge. The head is decorated with four conical buttons. The decorative buttons are connected with straps of gold foil. The head of fibula is essential for distinguishing this type of hinged fibulas from fibulas of the Štrpci type. It is assumed that there was local workshop in the territory of Srem with skillful goldsmiths from Macedonia (Vasić 2006: 121–122). The workshop produced two types of bows. First type with starlike ornaments similar to those on fibulas of Štrpci type (Nikinci A) and second type is bow made of flat sheet with calotte-shaped appliqués (Nikinci B). They are generally dated as other hinged fibulae from the beginning to the middle of the 4th century BC. It is possible that they had been used even to the end of the 4th century like fibulas of Negotin–Bjukovci type (Vasić 1999: 116). When the finds from Serbia are considered it is most similar to the silver fibulas from Kostolac (ibid.: T. 54, 996–998). We ascribe these finds to so-called Srem group of western Balkans complex, to the channeled pottery horizon of the Bosut group (Bosut IIIc) dated to the period between 550 and 300 BC. When ethnic attribution is concerned we know that surroundings of Sirmium is mentioned after Roman conquest as territory of the Amantini (civitas Sirmiensium et Amantinorum). The local production of luxurious jewelry started in Ha D3 (Lt А–Lt B1). After Celtic occupation when the Amantini lost their independence the production of such fibulas died out. 117